Vidiš, preljublena draga goljubica,
Kak su oblejana suzami ma lica.
Plačem se po noči; ako ne veruješ,
Gledaj suzne oči.

Žitek me ostavla, srce v tugi plava,
Za te moja duša naveke zdihava.
Noći su mi duge, dugi su mi dnevi,
Samo za te mislim, rožmarin zeleni.

Posvedoče senje kak noči sprevajam,
Čeprem vu snu ja se z tobum razgovarjam.
Ali jaj! Da prejde kakti veter senja,
Slatkoga veselja nit ostane tenja.

Posvedoči moja postela priprosta,
Koja od žalosti moje zna zadosta.
Kada ves žalosten obračam se po njoj,
Tužit se pomore ona tugi mojoj.

Da b’ blazine z perja govoriti znale,
Od žalosti moje dosta bi kazale.
Da su, dosta puti, od suz mokre bile,
Vse četiri stene bi posvedočile.

KAJKAVSKI POETRY