Ja, ka bih u njegah razbludnih hranjena
Mlađahna ter luda
Djevojka, za moći odahnut od truda,
S kim tužeć grem svuda
U tebi kuplju se, o rijeko studena,
I tvojom studeni ne mož mi plamena
Ugasit ljuvena.
Scinju, da ta ljubav, koja me sve mori,
S tobom se zgovori,
Da prsi me vruće
Ugasit ne budeš kroz vale tekuće.
Za ku stvar nemilo
Počet ću sad te klet: oh da bi tve vrilo
Jadnim se zmijami tač ljuto smutilo,
Da te svi pastiri i vile gizdave
Pomrznuv ostave.

DINKO RANJINA