Iduć gorom u prošetu ja djevica mlada
S jutra zorom kad u pjesni slavic boli sklada,
Nađoh mlaca gdi ležaše u dubravi gusti
Izranjena trovnom strilom ku zao gusar pusti,
Koga stavih da ozdravim podobnima licim
Njega sveđer zgovaraje veselima ričim,
I što rana njegova se bolna ozdravljaše,
Toj se moja druga nova većma žestočaše.
Koga kada zdrava stvorih, molih s mukom zlome
Da bi mene ktil ozdravit ljuvenom željome.
Ozdravi me licim svojim u razbludnoj nadi.
Zatoj velju da rečeno na svitu je svima:
Tko satvara har mlacima, s mladac milos prima.

DINKO RANJINA